Владари Новгородске кнежевине
(862-882)
Велики кнежеви Кијева
(882-1169)
Велики кнежеви Владимира
(1169-1272)
Велики кнежеви Москве
(1272-1547)
Цареви Русије
(1547-1721)
Императори Сверуски
(1721-1917)
Лидери Совјетске државе
(1917-1991)
Председници Русије
(1917-1991)
Иван IV Грозни
Симеон Бекбулатович
Фјодор І Звонар
Борис Годунов
Ирина Фјодоровна Годунова
Фјодор ІІ Борисович
Лажни Димитрије
Василиј IV
Владислав IV Васа
Дмитриј Пожарски и Кузма Мињин
Михаил Фјодорович
Алексеј І Михајлович
Фјодор ІІІ Алексејевич
Софија Алексејевна
Иван V Алексејевич
Петар Велики
Иван IV Грозни
(1533. - 1584.)
Иван IV Грозни
Година рођења:
25. август 1530.
Година смрти:
28. март 1584.
Владавина:
1533. - 1584..
Династија:
Рјуриковичи;
Отац:
Василиј ІІІ Иванович;
Брак:
Соломонија Сабурова;
Јелена Глинска;
Наследник:
Фјодор І Звонар;
Потомство:
Дмитриј Иванович; Иван Иванович; Фјодор І Звонар; Царевић Димитрије; Ана Ивановна
Иван IV Васиљевич Рјурикович (Иван Грозни; рус. Иван IV Васильевич, Иван Грозный; Коломенскоје, 25. август 1530 — Москва, 28. март 1584) био је цар Русије, који је владао од 1533. до 1584. Године 1547. прогласио се за цара свих Руса. Познат по значајним реформама у Русији, али и окрутности према бољарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства сина, због чега је добио назив Грозни (рус. Грозный). У почетку владавине преузео је мере које су допринеле развоју државе: Москва је постала државно и црквено средиште, реформисао је војску, долази до развоја штампарије и отварања Русије ка Европи. У почетку је владао са бољарима, а касније је преузео драконске мере против њих. Поделио је Русију на два дела: Опричнину – територију под царевом управом и Земшћину – под управом бољара. Опричници су кренули у рат против бољара – отимали су земљу и убијали. Њихови симболи су били метла и псећа глава.
Иван Грозни је једна од најконтроверзнијих, као и најпознатијих фигура руске историје. Са једне стране је био прогресиван владар и експанзиониста, који је радио за добробит своје земље, док је паралелно са тим био бескрупулозни тиранин неуравнотежене нарави, склон импулсивним реакцијама, које су коштале његову земљу десетине хиљада живота.
Основао је прву штампарију у Русији 1553. године, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангељск. Направио је значајну пореску реформу, централизовао државну управу и увео обавезу према власницима земљишта да служе војни рок. Формирао је први руски парламент 1549. године, и модернизовао законик 1550. Формирао је прву стајаћу војску са ватреним оружјем у Европи, "Стрелце". Потукао је Татаре и освојио Казањ 1552. и Астрахан 1556, а потом анексирао Сибир. Тиме је знатно допринео проширењу Русије. Завршио је владавину убивши најстаријег сина Ивана у наступу беса, горко се кајући после тога. Наследио га је син Фјодор, а имао је и трећег сина Димитрија.
Иван Грозни је умро од последица тровања 1584. године, у својој 54. години. У тренутку смрти играо је шах.
Извор: www.wikipedia.com